Пратим рат у Донбасу од првог дана. Не од 2022, него од 2014. За разлику од наших ратова где је запад са задовољством запалио ломачу коју смо ми сами спремили из глупости и наивности, у Донбасу је са задовољством донирао дрва и бензин и вршио обуку у бацању шибице. И потпуно се слажем са онима који кажу да се кад погину по један Рус и један Украјинац то "бодује" као 2:0 за запад.
За цинизам и равнодушност према истребљивању беспомоћних становника Газе и Сирије немам речи. Док се ситуација у Донбасу жустро правда ничим изазваном Руском агресијом, ово се једва и спомиње. По принципу "ако није било на телевезији, није се догодило". Колективни запад није далеко одмакао од колонијалних ратова XVIII и XIX века, мада данас имају тоалете за сексуално неопредељене и запошљавају по етничком и расном кључу.
There are so many stories that do emerge, but the audience for them seems to be limited. Many people, even my own family and friends and colleagues, often push the reality aside as "complicated", and following the "legacy media" (this seems to be the new description!)makes me frantic to see the lies and their repetition unchallenged.
Biljana, your words hit hard. It's so easy to get caught up in the intellectual debates surrounding war, dissecting strategies and analyzing power dynamics, that we forget the most crucial element: the human beings whose lives are being shattered. Thank you for this powerful reminder to center empathy and compassion in our understanding of conflict.
Још један одличан текст, хвала Вам.
Пратим рат у Донбасу од првог дана. Не од 2022, него од 2014. За разлику од наших ратова где је запад са задовољством запалио ломачу коју смо ми сами спремили из глупости и наивности, у Донбасу је са задовољством донирао дрва и бензин и вршио обуку у бацању шибице. И потпуно се слажем са онима који кажу да се кад погину по један Рус и један Украјинац то "бодује" као 2:0 за запад.
За цинизам и равнодушност према истребљивању беспомоћних становника Газе и Сирије немам речи. Док се ситуација у Донбасу жустро правда ничим изазваном Руском агресијом, ово се једва и спомиње. По принципу "ако није било на телевезији, није се догодило". Колективни запад није далеко одмакао од колонијалних ратова XVIII и XIX века, мада данас имају тоалете за сексуално неопредељене и запошљавају по етничком и расном кључу.
Хвала и вама што ме пратите.
There are so many stories that do emerge, but the audience for them seems to be limited. Many people, even my own family and friends and colleagues, often push the reality aside as "complicated", and following the "legacy media" (this seems to be the new description!)makes me frantic to see the lies and their repetition unchallenged.
Same here! People say “I can’t stand seeing scenes like these, they upset me” - and get on with their everyday lives.
Biljana, your words hit hard. It's so easy to get caught up in the intellectual debates surrounding war, dissecting strategies and analyzing power dynamics, that we forget the most crucial element: the human beings whose lives are being shattered. Thank you for this powerful reminder to center empathy and compassion in our understanding of conflict.